Veoma sam srećna što si ovde, stoga bih želela da se predstavim i kažem nešto o sebi.

Zovem se Svetlana Živojinović, rođena sam u prelepom Beogradu pre 25 godina, ali sticajem okolnosti živim u sunčanom Los Anđelesu.

Opisala bih sebe kao radoznalu, spontanu i energičnu osobu.

Već deset godina sam zainteresovana za proučavanje ljudskog razvoja, posebno mogućnosti ličnog napretka uprkos preprekama. Činjenica da su ljudi sposobni da transformišu svoj život i uživaju u sopstvenoj svrsi, oduvek me je oduševljavala. Psihologija je moja strast, a knjige moja ljubav. Međutim, kada sam se kroz život susrela sa raznoraznim problemima, nisam znala na koji način da promenim sebe, ne bih li ih lakše rešila, niti kako da kreiram željenu promenu najpre “iznutra”.

S početka srednje škole suočila sam se sa raznim predrasudama, jer devojčica iz gimnazija postaje manekenka koja putuje svetom. Ni sama nisam stigla da razumem šta to zapravo znači, sve dok me okolina nije okarakterisala kao lepu, ali glupu devojku. To je postala etiketa koja je u meni pokrenula snažna osećanja manje vrednosti, nesigurnosti, nepripadanja.

Kakva ironija. Ja koja na fotografijama izgledam kao da “pucam” od samopouzdanja, zapravo sam bila sve drugo osim nekoga ko veruje u sebe i svoje kvalitete. Ko bi rekao…

Verovatno niko.
Ideja o iznošenju svog mišljenja u društvu užasavala me je toliko jako da sam često pravila lapsuse. Želela sam da ostvarim prava prijateljstva i budem u “zdravim” vezama. Na sve načine sam pokušavala da se uklopim i budem prihvaćena.

Nažalost, to nije uključivalo iskrenost i samopouzdanje.

Posao modela omogućio mi je da proputujem skoro ceo svet, upoznam razne kulture i ljude, istražim modnu industriju i zaradim novac. Upravo sva ta iskustva jesu nešto najvrednije što imam, jer su jedinstvena i ne mogu se kupiti novcem.

Pre par godina sam započela studije psihologije zbog kojih sam bila toliko uzbuđena, jer se napokon ukazala prilika da konačno zaronim u tajne ljudske duše.

Uvek ambiciozna, u pokretu i akciji, imala sam veoma malo vremena za rad na sebi. Mislila sam da, kroz knjige i učenje o drugima, isto činim i za sebe. Briga o sopstvenoj ličnosti nije bila u mom rokovniku.

Videla sam sebe kao osobu koja konstantno pomaže ljudima, koja je uvek tu za druge, međutim bila sam emocionalno zavisna od odnosa sa drugima i u neprestanoj potrazi za validacijom. Najzad, sa početkom studiranja i promenom rutine, dugogodišnje potiskivanje mog glasa i rasta je eskaliralo nervozom i nemirom koji sam osećala gotovo svakodnevno.

Anksioznost koja se manifestovala kao neprekidan strah i osećaj da sam zdravstveno ugrožena, shvatanje da je moja ozbiljna veza u stvari jedan toksičan odnos, samo su neki od opisa moje tadašnje svakodnevnice.

Zatim je usledila nova navika, konzumiranja alkoholnog pića gotovo svakog dana. Veoma sam se plašila da neko primeti da nisam dobro, pa sam kroz par čaša vina održavala prividnu opuštenost. Prošla je cela godina u poricanju simptoma i psihičkih poteškoća pre nego što sam zatražila pomoć.

Studije psihologije su me naučile da živim u “borbi ili begu”, stanju koje je prouzrokovano preteranim lučenjem adrenalina i kortizola – hormona stresa. Neuronauka me je izuzetno zainteresovala, pa sam počela da tragam za načinom da se osećam bolje. Shvatila sam da ukoliko pružam otpor prema promeni i radu na sebi, može samo da mi bude gore, bolje nikako.

Agent mi je preporučio da otputujem preko okeana, i tako sam otišla u sunčanu Kaliforniju sa planom da ostanem tri meseca. Izgledalo je kao fenomenalno mesto za modeling, ali znala sam da se od sebe ne može pobeći.

Došlo je vreme da se posvetim istraživanju svoje frustracije i brige, kako bih došla do potpune i trajne transformacije.

Započela sam temeljan rad na sebi, istraživanje i napuštanje limitirajućih uverenja. Počela sam da kreiram navike koje me čine srećnom, a zatim sam shvatila značenje reči CILJ. Radila sam sa terapeutom, ljudima koji se bave lečenjem energije, probala reiki i počela da meditiram. Otkrila sam moć tehnike vizualizacije i zahvalnosti.

Kada bih osetila strah, hranila sam veru.

Onog trenutka kada sam iskusila promenu u načinu razmišljanja o sebi, moje navike su krenule da se menjaju, osećala sam se samouvereno i hrabro.

Gotovo istovremeno, upoznala sam nove, fenomenalne ljude, započela zdrave odnose: nova prijateljstva i vezu.

Najbolji deo svega – prihvatila sam svoje talente, osobine i ciljeve.

Kakvo fenomenalno olakšanje!

Najzad sam shvatila da sam sve vreme priželjkivala prihvatanje i podršku, ali sam za njima tragala SVUDA osim UNUTRA.

UNUTRA, u tvojoj srži, tvoje prave vrednosti čekaju da ih probudiš, kako bi te učinile nezaustavljivom i jedinstvenom.

Ovo značajno otkriće odvelo me je do škole za zdravstveni i životni razvoj, a potom i do holističkog pristupa, koji danas zastupam.

Transformacija koju sam lično iskusila, znanje o važnosti navika i metode za razvijanje mentalnog sklopa i tela, probudile su uspavanu želju u meni – da vodim žene putem željene promene, daleko od frustracije i stagnacije.